Dicentrarchus labrax

Brancin

Srebrni grabljivac surfa, hridi i ušća – najcenjenija riba pecanja sa obale.

Brancin je najtraženija sportska riba za pecanje sa obale na Atlantiku i Mediteranu, pa i na Jadranu gde ga naši ribolovci najčešće sreću: srebrn, borben grabljivac koji lovi u penušavom moru, iznad kamenitog dna i duboko u ušćima. Nagrađuje pokretne varaličare, surfkastere i mušičare, a čvrsto belo meso čini ga jednom od najcenjenijih riba na evropskoj trpezi.

Lubin · Smudut · Agač · Levrek · Morski smuđ · Branzino · Dut

Ukratko

Naučni naziv
Dicentrarchus labrax
Porodica
Moronidae
Stanište
More, Bočata voda
Uobičajena veličina
35–60 cm
Maksimalna veličina
103 cm · 12 kg
Ishrana
Grabljivica
Najaktivnija
Zora, Sumrak, Noć, Dan
Mrest
decembar, januar, februar, mart, april, maj, jun
Najbolje tehnike pecanja
Varaličarenje, Dubinsko, Plovak, Mušičarenje
Najbolji meseci
  1. jan
  2. feb
  3. mar
  4. apr
  5. maj
  6. jun
  7. jul
  8. avg
  9. sep
  10. okt
  11. nov
  12. dec

Kako je prepoznati

Vitko, mišićavo telo sa širokim repnim stablom, srebrnim bokovima, tamnim sivoplavim leđima i belim stomakom; odrasli su jednobojni, dok mlađ ispod 10 cm može imati blede tamne tačkice. Ima dva jasno razdvojena leđna peraja – prvo sa 8–9 jakih bodlji – velika usta, dve unapred okrenute bodlje na zadnjoj ivici škržnog poklopca i tamnu mrlju na njemu. Pegavi brancin sa iberijskih obala je manji i zadržava tamne pege i kao odrastao; prugasti brancin ima izražene uzdužne pruge. Cipal se u mutnoj vodi ponekad pomeša sa brancinom, ali ima mala usta i nema odvojeno bodljikavo leđno peraje.

Gde živi

Brancin je priobalna riba i najčešće se zadržava pliće od oko 30 m. Lovi u penušavom moru iznad peska i kamena, duž peščanih plaža, lukobrana i lučkih zidova, u plimskim strujama ispred rtova, a pre svega u ušćima, lagunama i bočatim rečnim ušćima gde prati plimu daleko uzvodno. Nisku slanost podnosi toliko dobro da se sreće u donjim tokovima reka i obalnim kanalima. Na Mediteranu i Jadranu ostaje uz obalu tokom cele godine, hraneći se oko ušća, luka i kamenitih uvala; na atlantskim obalama zimi odlazi na pučinu i ka jugu, a u proleće se sa zagrevanjem mora vraća na plićake.

MoreReka

Sezona i ponašanje

Brancin se mresti zimi i u rano proleće – od decembra do marta na Mediteranu, od marta do juna na Atlantiku – na otvorenom moru, i mnoge zemlje ga u tom periodu štite lovostajem ili ograničenjem ulova. Na Atlantiku sezona traje od kasnog proleća do rane zime, sa vrhuncem od septembra do novembra kada se brancin intenzivno hrani peščanim jeguljama, papalinama i rakovima. Na Mediteranu i Jadranu jesenja i zimska nevremena dovode najkrupniju ribu na plaže i ušća, dok je letnje pecanje igra zore, sumraka i noći. Brancin je snažno vezan za plimu i voli uzburkano more: nadolazeća plima u prvo ili poslednje svetlo uz mrtvo more je klasičan scenario.

Tehnike pecanja

Varaličarenje sa obale je savremeni način: štap od 2,4–3,0 m sa bacačem 10–40 g, upredenica 0,12–0,16 mm i fluorokarbonski predvez 0,30–0,40 mm, a bacaju se površinske varalice (voker, poper) od 12–20 cm, plitko roneći vobleri, metalni džigovi i silikonski šedovi od 10–15 cm na lakim džig glavama ili ofset udicama. Radite penušavu vodu, kamene procepe i kanale ušća na pokretnoj plimi i pomerajte se dok ne nađete ribu. Surfkasting štapom od 3,9–4,5 m i sistemom sa klizećim olovom ili „pulley“ sistemom nosi mamac iza talasa na otvorenim plažama, a laki plovak sa živom kozicom ili peščanom jeguljom je ubitačan uz lučke zidove. U ušćima drift žive ribice ili silikonca sa plimom pokriva kanale. Mušičari koriste štapove klase 8–9, intermedijet strunu i imitacije sitne ribe ili kozice.

Varaličarenje sa obale površinskim varalicama i voblerimaSilikonci na ofset udici u kamenu i traviSurfkasting sa dubinskim sistemomPlovak sa živom kozicom ili peščanom jeguljomDrift sa plimom u ušćimaMušičarenje imitacijama ribice i kozice

Mamci i varalice

Najbolji prirodni mamci su ono što brancin te nedelje jede: morski crv (tubo, američki crv), rak u presvlačenju, živa ili smrznuta peščana jegulja, kozica, trakica lignje, trakica skuše i školjka britva, s tim da su rak u presvlačenju i živa peščana jegulja prvi izbor na većini obala. Svež mamac je obavezan. Kod varalica, u bistroj vodi krenite od vitkih sedefastih, belih ili holografskih imitacija peščane jegulje, a u mutnoj vodi ili noću od tamnih i šartrez šara; površinske varalice blistaju iznad plitkog kamena po mirnom moru, a silikonac na ofset udici dozvoljava pecanje kroz travu i alge gde najkrupniji brancini vrebaju plen.

Rak u presvlačenjuŽiva ili smrznuta peščana jeguljaMorski crvi (tubo, američki crv)Kozica i trakica lignjeTrakica skuše i školjka britvaPovršinske varalice (voker, poper) 12–16 cmPlitko roneći vobleri i metalni džigoviSilikonski šedovi 10–15 cm, na ofset udici ili lakoj džig glavi

Saveti s obale

  1. 01Pecajte dva sata pre i posle vrha plime u beloj, zapenjenoj vodi – bonaca i mrtva plima su najgora kombinacija.
  2. 02Zora i sumrak su vrhunac, ali najkrupniji brancini se često love u potpunom mraku na površinsku varalicu vođenu bolno sporo.
  3. 03U ušćima pratite plimu: brancin ide uzvodno sa plimom, a sa osekom se povlači kroz kanale.
  4. 04Posle nevremena idite na plaže i ušća čim se more smiri i počne da se bistri.
  5. 05Iznad algi i velikog kamenja koristite silikonac na ofset udici – tu love krupne, usamljene ribe.
  6. 06Ribu hvatajte mokrom rukom i pazite na bodlje škržnog poklopca i prvog leđnog peraja; pre puštanja je pridržite vodoravno.
  7. 07Budite pokretni – mesto za brancina je mesto samo u jednoj fazi plime, zato prelazite teren i beležite šta je kada radilo.

Propisi

Populacijama brancina upravlja se na evropskom i nacionalnom nivou, a pravila spadaju među najstroža za morske ribe: lovostaj za sportske ribolovce, minimalne mere, dnevne kvote, a na nekim obalama i meseci u kojima važi isključivo „uhvati i pusti“. Razlikuju se po morskom području, državi i godini i često se menjaju. Uvek proverite važeće propise za konkretnu obalu pre pecanja. Shoalmap u aplikaciji prikazuje lovostaj i minimalnu meru za svaku vodu.

Gde se peca Brancin

Vode na kojima Shoalmap izveštaji navode vrstu Brancin.

Pronađi vode sa vrstom Brancin u blizini →

Srodne vrste

Česta pitanja

Koja je razlika između brancina i prugastog brancina?

Bliski su rođaci iz iste porodice. Brancin je jednobojno srebrn, retko prelazi 80 cm i živi na evropskim obalama Atlantika i Mediterana; prugasti brancin je severnoamerički, nosi izražene uzdužne pruge i raste preko metra.

Kada je najbolje vreme za pecanje brancina?

Zora, sumrak i noć uz pokretnu plimu i malo mrtvog mora. Na Atlantiku sezona traje od kasnog proleća do rane zime sa vrhuncem u jesen; na Mediteranu i Jadranu jesenja i zimska nevremena dovode najkrupniju ribu blizu obale.

Koji je najbolji mamac ili varalica za brancina?

Rak u presvlačenju i živa peščana jegulja su najbolji prirodni mamci, a odmah za njima morski crv, kozica i trakica lignje. Od varalica, vitki vokeri, plitko roneći vobleri i silikonci na ofset udici koji odgovaraju lokalnoj sitnoj ribi love brancina skoro svuda.

Koliko brancin može da naraste?

Tipičan brancin ulovljen sa obale ima 35–60 cm i 0,5–2,5 kg; riba preko 70 cm ili 4 kg je kapitalac. Uobičajeno navođeni maksimum je oko 1 m i 12 kg.

Da li je brancin dobar za jelo?

Da – jedna je od najcenjenijih riba na evropskoj trpezi, čvrstog, belog i nežnog mesa, a najveći deo onoga što se prodaje je iz uzgoja. Divlji brancin je zaštićen strogim minimalnim merama i kvotama, pa proverite pravila pre nego što ga zadržite.

Brancin u tvojoj blizini

Shoalmap pretražuje svaku vodu sa izveštajem oko tebe za vrstu Brancin, ocenjuje današnje šanse za ulov i prikazuje lovostaj i minimalnu dimenziju koji važe.

Pretraži vode: Brancin

Informacije o ribolovu sastavljene su iz javnih izvora i istraživanja uz pomoć veštačke inteligencije i samo su okvirne. Pre pecanja uvek proveri aktuelne lokalne propise.

Ova stranica na drugim jezicima: English · Deutsch · Magyar