Manić

Ukratko

Kako je prepoznati

Izduženo telo, napred zaobljeno, a ka repu bočno spljošteno, prekriveno sitnim uraslim krljuštima pod debelom sluzi. Glava je široka i pljosnata, usta velika, oči sitne, na bradi stoji jedan brk, a na nozdrvama kratak par. Dva leđna peraja – kratko prvo i vrlo dugo drugo – i dugo analno peraje protežu se skoro do zaobljenog repa. Boja je maslinasta, žutosmeđa ili siva sa tamnim mramorastim šarama, svetlija na stomaku. Na prvi pogled može da se pomeša sa malim somom ili jeguljom, ali som ima šest brkova, jegulja nema brk na bradi i ima neprekinuto peraje, a nijedno od njih nema dva leđna peraja kao manić.

Gde živi

Manić živi u hladnoj, čistoj vodi bogatoj kiseonikom: u velikim rekama i njihovim pritokama, dubokim jezerima, akumulacijama, a na severu i u bočatim obalnim vodama. U srednjoj Evropi opstaje uglavnom u rekama sa kamenitim ili šljunkovitim dnom – u Dunavu i njegovim alpskim pritokama, slivovima Rajne, Labe i Odre i predalpskim jezerima – dok ga u Skandinaviji, baltičkim zemljama i Rusiji ima svuda. Riba je dna koja se danju krije pod kamenjem, u pukotinama, pod potkopanim obalama, u kamenim nasipima, korenju i potopljenom drveću, često na 2–10 m, a noću izlazi na šljunčane plićake i ivice struje. Topla leta ga teraju u najdublje, najhladnije rupe i uz izvore.

Sezona i ponašanje

Manić je riba zime. Iznad 15 °C hrani se tromo, usred leta gotovo nikako, a pali se kada se voda u oktobru i novembru ohladi. Vrhunac ishrane je od novembra do marta, na 1–6 °C, a mresti se usred zime – od decembra do februara, ponekad i u martu – na šljunku ili pesku, često pod ledom, gde se mnoštvo riba uvija u klupko. Mnoge zemlje ga štite zimskim lovostajem, a sve više zemalja ga vodi kao ugroženu vrstu. Gotovo isključivo je noćna riba: najbolja su prva dva sata posle mraka i sati pred zoru, a mračne, oblačne ili snežne noći bez meseca bolje su od vedrih i ledenih. Nadolazeća voda posle otapanja pokreće ga na hranjenje.

Tehnike pecanja

Klasika je jednostavno noćno dubinsko pecanje sa obale na deonicama sa kamenitim dnom: klizeće olovo 20–60 g, kratak predvez 0,30–0,35 mm i jednokraka udica broj 2 do 1/0, zabačena u umerenu struju na ivicu dubine. Manić uzima sporo i guta duboko, pa koristite signalizator ili svetleći štapić i dajte mu nekoliko sekundi pre kontre. Pecajte sa dva štapa uz strukturu – vir ispod brane, kameni nasip, most ili izlaz iz vira – i pomerite se ako nema griza za sat vremena. Sa leda i iz čamca peca se vertikalno teškim džigovima sa svetlećim ili zvečećim telom, na koje se natakne komad ribe ili gliste, lupkanjem po dnu radi privlačenja ribe. Obucite se toplo: pecanje manića je noćni sport na minusu.

Mamci i varalice

Manić lovi njuhom i dodirom, pa je miris presudan. Sveža mrtva ribica je mamac broj jedan: mala bodorka, ukljeva, krkuša ili traka ribljeg fileta, ponuđena na dnu. Veliki buketi glista podjednako su efikasni i lakše se čuvaju zimi, a manić uzima i riblju ikru, džigericu, škampe i lignju. Živ pijor i sitna ribica, gde ih zakon dozvoljava, tradicionalan su izbor. Za džigovanje koristite kompaktne džigove ili kašike sa fluorescentnim ili zvečećim telom, sa komadom ribe ili gliste na udici – taj dodatak je razlog što manić ne ispušta mamac.

Saveti s obale

1. 01Pecajte najmračnije i najhladnije noći – manić se pali kada temperatura padne, a mesečina nestane.
2. 02Ciljajte kamenito dno uz umerenu struju: virove ispod brana, kamene nasipe, stubove mostova i izlaze iz virova.
3. 03Dajte grizu vremena: manić uzima sporo i prevrće mamac, zato sačekajte da se najlon ravnomerno zategne pre kontre.
4. 04Koristite signalizator, svetleći štapić ili zvonce – vrh štapa nećete videti u januarskoj noći.
5. 05Pomerite se svakog sata ako se ništa ne dešava; manić je lokalna riba i sto metara može da bude presudno.
6. 06Menjajte mamac često; sveža riba i žive gliste ispuštaju u hladnoj vodi mnogo više mirisa od ustajalog mamca.
7. 07Hvatajte ga mokrom krpom – sluz je gusta, a manić je u mnogim krajevima zaštićen ili u opadanju, pa ga pustite gde propisi to traže.

Gde se peca Manić

Vode na kojima Shoalmap izveštaji navode vrstu Manić.

• Ugrinovački kanal
• Hallingdalselve
• Kuka
• Grbovica
• Mali Begej
• Meleg-víz
• Vágói-csatorna
• Kőris-patak

Srodne vrste

• Som
  Silurus glanis

  Najveća slatkovodna riba Evrope – noćni džin dubokih, sporih reka.

• Jegulja
  Anguilla anguilla

  Noćni lutalica zmijolikog tela sa najčudnijim životnim ciklusom u slatkoj vodi.

• Bakalar
  Gadus morhua

  Teškaš hladnih voda Severnog mora, Baltika i norveške obale.

• Cverglan
  Ameiurus melas

  Mali, bodljikavi, invazivni američki som koji grize na skoro sve.

Česta pitanja