Λίμνη Μεγαλόπολης-Λίμνη Τραπεζούντας

Prirodno jezero se ne čita hodanjem po obali, već merenjem dubine. Riba je retko ravnomerno raspoređena: skuplja se tamo gde se dno menja, gde vetar nagoni topliju vodu i hranu i gde se zaklon spaja sa dubinom. Tražite prelaz gde plitka obala pada u staro jezersko dno, prvu liniju trave, uvale sa trskom i svaki dotok, ma koliko mali bio. Šaran, deverika i linjak patroliraju ivicom praga i u zoru i sumrak ulaze u plitke uvale. Štuka i grgeč stoje sa spoljne strane trave i uz potopljeno drveće. Po vetrovitom danu pecajte obalu na koju vetar duva — površinska struja gomila hranu uz nju. Duboki bazeni su bitni tek usred leta i zimi, kada se riba spušta u sloj stabilne temperature.

Feeder je osnovni metod: metod ili kavez hranilica bačena na prelaz dubine, uz odbrojavanje da naučite dubinu, dozvoljava da prihranite jednu tačnu tačku. Plovak uz obalu daje deveriku, bodorku i linjaka na dohvat štapa i najbolji je način da se lovi uvala sa trskom. Dubinsko pecanje na šarana radi na pragu i u rupama u travi. Varaličarenje silikoncima i spinerbejtovima duž linije trave nalazi štuku i grgeča, a mušičarenje strimerom sa spoljne ivice trske u mirno veče zna da bude ubitačno.

Proleće počinje u plitkim, suncem ugrejanim uvalama čim se voda razbistri posle leda ili poplava; riba ulazi da se hrani, a kasnije da se mresti. Rano leto je najpouzdanije, s hranjenjem u zoru i sumrak. Usred leta dnevni griz se seli u dubinu ili hlad; noć i prvi sati jutra donose ribu. Jesen je vrhunac za grabljivice jer se sitna riba jata na prelazima. Zimi riba stoji u najdubljem bazenu i uzima sitne mamce vođene sporo.

Pre prvog zabačaja odvojite deset minuta i teškim olovom odbrojte dubinu duž obale dok ne nađete tačku gde se dubina naglo menja — na toj liniji ćete uloviti većinu ribe.