Perca fluviatilis

Grgeč

Prugasti, nasrtljivi grabljivac svakog jezera, reke i kanala.

Grgeč je najrasprostranjeniji grabljivac evropskih slatkih voda i riba koju je većina nas prvu ulovila: drzak, proždrljiv i lepo išaran prugama. Od sitne jatne ribe dužine prsta do usamljenih primeraka preko 40 cm koji se bore mnogo jače nego što im težina obećava, grgeč sa podjednakom voljom uzima glistu, živu ribicu i varalicu.

Grgec · Bandar · Kostreš · Ostriž · Rečni grgeč

Ukratko

Naučni naziv
Perca fluviatilis
Porodica
Percidae
Stanište
Slatka voda, Bočata voda
Uobičajena veličina
15–35 cm
Maksimalna veličina
60 cm · 4.8 kg
Ishrana
Grabljivica
Najaktivnija
Dan, Zora, Sumrak
Mrest
mart, april, maj
Najbolje tehnike pecanja
Varaličarenje, Plovak, Dubinsko, Feeder
Najbolji meseci
  1. jan
  2. feb
  3. mar
  4. apr
  5. maj
  6. jun
  7. jul
  8. avg
  9. sep
  10. okt
  11. nov
  12. dec

Kako je prepoznati

Zdepasto, grbavo telo sa dva leđna peraja – prednje je bodljikavo, sa crnom mrljom na zadnjem kraju – i grube, oštre krljušti. Bokovi su zelenkastozlatni sa 5–9 tamnih poprečnih pruga, a trbušna, analno i repno peraje jarko su narandžastocrvene boje. Usta su velika, ali bez pravih zuba, samo sa sitnim četkastim zubićima. Grgeč se može pomešati sa balavcem, koji je manji, pegav umesto prugast i ima spojena leđna peraja, i sa mladim smuđem, koji je vitkiji, bez crvenih peraja i sa očnjacima. Krupan grgeč dobija izraženu grbu iza glave.

Gde živi

Grgeč živi gotovo svuda: u jezerima, barama, šljunkarama, akumulacijama, kanalima i sporim do umereno brzim rekama, a uz obalu Baltika podnosi i bočatu vodu. To je riba vezana za strukturu – lovi oko podvodne trave, ivica trske, potopljenog drveća, stubova mostova, vezanih čamaca, lučkih kejova i prelaza u dubinu, koristeći zaklon da iz zasede napada jata sitne ribe. Sitan grgeč krstari u velikim jatima po plićaku; krupan se kreće u malim grupama ili sam, obično dublje i uz tvrdo dno. Više voli bistru do blago zamućenu vodu, a brze, hladne i mutne reke mu manje prijaju, pa se u njima drži mirnih rukavaca i zatona.

JezeroRekaAkumulacijaKanalRibnjak

Sezona i ponašanje

Grgeč se mresti rano, od marta do maja na 7–12 °C, ostavljajući čipkaste trake ikre preko trave, korenja i grana. Hrani se cele godine i jedna je od retkih vrsta koje ostaju aktivne u hladnoj vodi, ali su vrhunci kasno proleće posle mresta i, pre svega, septembar–novembar, kada se krupan grgeč okuplja na jatima sitne ribe i intenzivno hrani pred zimu. Leti je najbolje u zoru i sumrak; usred zime grgeč se povlači u najdublju, najmirniju vodu i grize u kratkim periodima oko podneva. Za razliku od smuđa, grgeč je dnevni lovac sa dobrim vidom, pa su oblačni dani sa blagim talasanjem bolji od mirnog vremena i jakog sunca.

Tehnike pecanja

Lagano varaličarenje je savremeni način lova grgeča: mali silikonci (5–8 cm) na džig glavama od 2–7 g, drop-šot sistem vođen sporo u mestu, leptiri, mali vobleri i mikro-džigovi, sve na laganom spining štapu sa tankom upredenicom i fluorokarbonskim predvezom. Drop-šot je nenadmašan kada grgeč stoji priljubljen uz strukturu ili je trom u hladnoj vodi. Pecanje na plovak sa glistom ili malom živom ribicom uz trsku, vezove čamaca ili stubove mostova je klasika koja i dalje daje najkrupnije ribe, a lagani dubinski ili fider sistem sa glistom lovi grgeča na rekama i kanalima. Grgeč prati varalicu i mamac do same obale, zato prvo propecajte priobalje pre nego što zagazite ili bacite daleko.

Drop-šotMikro-džigovanje silikoncimaLeptiri i mali vobleriPlovak sa glistom ili živom ribicomLagano dubinsko / fider sa glistomVertikalno pecanje iz čamca

Mamci i varalice

Glista je univerzalni mamac za grgeča – kišna glista za krupne ribe, kalifornijske i crvene gliste za brojnost – a slede crvi, male žive ribice poput ukljeve, krkuše i sitne bodorke, kao i sveža kozica ili komad ribe. Grgeča privlače miris i pokret, pa mamac držite svežim i živahnim. Kod varalica, u bistroj vodi rade prirodne šare grgeča, srebrne i smeđezelene, a u mutnoj šartrez, narandžasta, roze i tamne boje. Kada su udari neodlučni, smanjite mamac – varalica od 5 cm često lovi najkrupnijeg grgeča.

Kišne i kalifornijske glisteCrviMala živa ribica (ukljeva, krkuša, bodorka)Silikonci 5–8 cmSilikonske gliste za drop-šotLeptiri br. 1–3Mali vobleri i mikro-džigoviKozica ili komad ribe

Saveti s obale

  1. 01Nađite sitnu ribu: grgeč tera jata mlađi ka površini, pa tražite prskanje ribica i ptice koje rone.
  2. 02Pecajte priljubljeno uz strukturu – varalica koja kucne stub mosta ili okrzne ivicu trske dobija udar.
  3. 03Kada grgeč prati, a ne uzima, zaustavite varalicu u mestu ili pređite na drop-šot i tresite ga na licu mesta.
  4. 04Krupan grgeč je često usamljen i dublje od jata; prođite pored sitnih većom varalicom ili celom kišnom glistom.
  5. 05Koristite udice sa širokim lukom; grgeč usisava mamac i malu udicu lako proguta duboko.
  6. 06Rukujte grgečem pažljivo: spustite bodljikavo leđno peraje od napred ka nazad i pridržite stomak.
  7. 07Za sunčanih letnjih dana idite rano i kasno; u jesen podnevni sati mogu biti najbolji od svih.

Propisi

Za grgeča važe propisi koji se u Evropi znatno razlikuju: neke zemlje i udruženja propisuju minimalnu lovnu meru ili lovostaj tokom mresta, druge ga tretiraju kao slobodnu vrstu, a mnoge vode zabranjuju živu ribicu ili ograničavaju broj riba koje smete zadržati. Pravila se često menjaju, zato proverite važeće propise za vodu na kojoj planirate da pecate. Shoalmap u aplikaciji prikazuje lovostaj i minimalnu meru za svaku vodu.

Gde se peca Grgeč

Vode na kojima Shoalmap izveštaji navode vrstu Grgeč.

Pronađi vode sa vrstom Grgeč u blizini →

Srodne vrste

Česta pitanja

Koji je najbolji mamac za grgeča?

Glista, naročito kišna, najpouzdaniji je prirodni mamac, a odmah za njom su crvi i mala živa ribica. Od varalica rade mali silikonci na laganim džig glavama ili drop-šot, leptiri i mali vobleri; smanjite mamac kada grgeč prati bez udara.

Kada je najbolje vreme za pecanje grgeča?

Grgeč se hrani cele godine, ali je jesen od septembra do novembra vrhunac za krupne ribe. Leti pecajte u zoru i sumrak, zimi toplije sate oko podneva u najdubljoj vodi. Oblačni dani sa blagim talasanjem bolji su od vedrih i mirnih.

Koliko grgeč može da naraste?

Većina grgeča koje ribolovci love ima 15–35 cm. Sve preko 40 cm je vrlo dobra riba, a primerci iznad 50 cm su retki trofeji; uobičajeno navođeni maksimum je oko 60 cm i blizu 5 kg.

Koja je razlika između grgeča i balavca?

Balavac je mnogo manji, sivosmeđ sa pegama umesto pruga, ima spojena leđna peraja i nema crvena peraja kao grgeč. Grgeč ima odvojena leđna peraja, izražene poprečne pruge i narandžastocrvena trbušna i repno peraje.

Da li je grgeč dobar za jelo?

Da – grgeč ima čvrsto, belo i slatkasto meso i cenjena je riba na trpezi širom Evrope, posebno u srednjoj Evropi i Skandinaviji. Pre nego što zadržite ribu, proverite minimalnu meru i dnevnu kvotu na toj vodi.

Grgeč u tvojoj blizini

Shoalmap pretražuje svaku vodu sa izveštajem oko tebe za vrstu Grgeč, ocenjuje današnje šanse za ulov i prikazuje lovostaj i minimalnu dimenziju koji važe.

Pretraži vode: Grgeč

Informacije o ribolovu sastavljene su iz javnih izvora i istraživanja uz pomoć veštačke inteligencije i samo su okvirne. Pre pecanja uvek proveri aktuelne lokalne propise.

Ova stranica na drugim jezicima: English · Deutsch · Magyar