Tisa

Potok nagrađuje prikradanje, a ne opremu. Voda je mala, bistra i plitka, svaka riba je hiljadu puta videla obalu; prilaz odozdo, nisko držanje i senka van vode vrede više od bilo kog sistema. Pastrmka i lipljen stoje u dubljim džepovima: u viru ispod malog slapa, na spoljnoj strani krivine gde je matica iskopala rupu, u prorezu uz nadneseni koren. Klen visi pod žbunjem i tamo gde drvo baca hlad na površinu. Klenić, pijor i krkuša pune plitke brzake i glavna su hrana svemu ostalom. Tražite linije pene na površini — one označavaju traku struje koja nosi hranu, a riba je obično tik ispod.

Mušičarenje je stvoreno za ovu vodu: kratak štap, suva mušica ili sitna nimfa puštena kroz džepove i duž šavova. Lagano varaličarenje sitnim leptirima i mikro silikoncima drugi je prirodan izbor, bacano uzvodno i vođeno brže od struje. Plovak sa laganim štapom, jedan crv ili glista puštena kroz dublje tokove, daje lipljena, klena i klenića. Sve teško i glomazno ovde nema šta da traži — na potoku riba pobegne mnogo pre nego što hranilica padne.

Proleće je bistro i hladno, riba uzima sitne nimfe i mamce duboko u virovima. Kasno proleće donosi prva izletanja insekata i suva mušica oživljava; rano leto je vrhunac, naročito uveče. Usred leta niska, topla voda tera ribu u osenčene brzake bogate kiseonikom i lov se svodi na prvo svetlo. Jesen boji potok, lipljen se jako hrani, a pastrmka kreće uzvodno na mrest. Zima je niska, hladna i tiha.

Svaki potok pecajte uzvodno, bacajući odozdo u vir ispred sebe, jer riba gleda u struju i ne vidi vas kako prilazite s leđa.