Stari Karaš

Na reci matica radi posao umesto vas: nosi hranu na nekoliko mesta, a riba stoji tamo, van glavnog udara. Čitajte površinu. Gde se brza voda spaja sa sporom, nastaje šav, a mrena, klen i bucov drže se uz njega. Unutrašnja strana krivine je plitka i peskovita; spoljna je duboka i pod podlokanom obalom krije krupnu ribu. Iza stubova mostova, kamenih pera i oborenog drveća matica ostavlja miran džep koji šaran i som koriste za odmor. Deverika i bodorka vole spore, duboke deonice, a štuka vreba iz mirne vode iza prepreka. Vodostaj menja sve: kad raste i muti se, riba ide uz ivice; kad opada i bistri se, vraća se u glavni kanal.

Feeder je klasika — teška hranilica koja drži dno na šavu ili u zatišju, s primamom koja se sliva nizvodno i privlači ribu. Dubinsko sa krupnim mamcima uz prepreke cilja mrenu, soma i šarana. Plovak duž sporih unutrašnjih krivina, puštanjem mamca niz vodu, hvata bodorku, klena i deveriku. Varaličarenje šedovima i džigovima odbijanim po dnu dubokih tokova daje smuđa, a površinske i plitke varalice na šavovima rade za bucova i grgeča. Mušičarenje strimerom pokriva klena i bucova na brzacima.

Prolećne poplave razbacuju ribu po plićacima i poplavljenim livadama; kako voda opada, jata se vraćaju u glavne tokove. Rano leto posle lovostaja je prva prava prilika za mrenu i deveriku. Letnji niski vodostaj sabija ribu u duboke krivine i pod hlad — pecajte rano i kasno. Jesen je vrhunac za smuđa i soma, a prve hladne kiše pokreću jak griz. Zimi je sporo i ograničeno na najdublje, najmirnije virove.

Bacite golo olovo uzvodno od željenog mesta i pustite ga da se kotrlja — tačka gde stane i legne je upravo tamo gde riba odmara, pa tu i pecajte.