Kalovita

Kanal je prava, plitka voda čije su karakteristike ispod površine, a ne na obali. Presek čine police sa obe strane koje padaju u središnji trak, a dno bliže i dalje police dve su linije na kojima se hrane bodorka, deverika i grgeč. Svaki most, ustava, vez za čamce ili suženje gde struja ubrza magnet je za ribu, kao i krivina sa nadnesenim drvećem. Saobraćaj čamaca muti dno i, začudo, često pokrene griz. Leti trava i lokvanji uz ivicu kriju linjaka i šarana; zimi riba stoji u najdubljim, najzaklonjenijim deonicama uz mostove i naselja, gde je voda stepen toplija. Struja je obično slaba, ali se menja kad rade ustave ili pumpe.

Plovak sa štekom ili laganim štapom je metod za kanal: lagani plovak na daljoj polici ili u dnu bliže police, sitni mamci i malo, redovno hranjenje. Feeder sa malom kavez ili metod hranilicom pokriva središnji trak i daje deveriku i hibride. Dubinsko uz mostove ili čamce hvata šarana i linjaka. Varaličarenje laganim džigovima i sitnim voblerima duž dalje police i vezova nalazi grgeča i smuđa, a vođenje mrtve ribice u dubljim deonicama daje štuku. Sve neka bude lagano — voda je retko duboka i nikad daleko.

Kanal se u proleće brzo greje i plitka dalja polica rano radi. Rano leto je vrhunac za linjaka i deveriku u travnatim deonicama i za grgeča na varalicu. Letnji dani puni čamaca teraju ribu uz ivice, a lov se popravlja uveče kad saobraćaj stane. Jesen izvodi smuđa i štuku na otvoreno, a najbistrija, najhladnija zimska voda drži ribu u dubokim, zaklonjenim deonicama uz strukturu.

Pažljivo izmerite dalju policu i pecajte tačno tamo gde se spaja sa dubljim trakom — većina ribe u kanalu ceo dan šeta gore-dole upravo tom linijom.